Често путујем преко земље севера и југа земље.
У путујућем возу увек волим да седим поред прозора воза и гледам крајолик ван прозора. На тим пространим пољима домовине, с времена на време се виде како носе сламнате шешире, тврда ратарска фигура бљесне.
Знам, ови сламнати шешири су најлепши крајолик на путовању.
Кад год видим сламнати шешир на глави те браће фармера, осетим неку врсту необјашњивог потеза. Кад сам био млад, много пута сам носио сламнати шешир, пасо се на прелепим пољима мог родног града.
У августу 2001. отишао сам да видим Меморијалну салу Првоавгустовског устанка у Нанчангу. У источном углу другог спрата изложбеног простора налази се неколико мученика који су некада носили црни сламнати шешир. Ови сламнати шешири, у тишини, говоре ми оданост свог господара револуцији.
Видевши ове познате сламнате шешире, мој ум је био снажно шокиран. Јер, пре овога, никада нисам разматрао однос између сламнатих шешира и кинеске револуције.
Ови сламнати шешири ме подсећају на кинеску револуционарну историју.
На дугом мартовском путу, колико се војника Црвене армије са сламнатим шеширима борило са реком Сјангђанг, прешло реку Ђинша, заузело мост Лудинг, прешло снежну планину, колико сламнатих шешира од жртава до глава жртава и кренуло на нови круг револуционарног путовања.
Управо је овај уобичајени и необични сламнати шешир, који је додао снагу и дебљину историје кинеске револуције, постао прелепа линија пејзажа, такође је постао блистава дуга на Дугом маршу!
Данас сламнате шешире највише користе, наравно, пољопривредници, они који су окренути лесу леђима окренутим небу. Вредно раде на огромној земљи, сеју наду и беру материјални темељ који подржава изградњу отаџбине. И може им послати траг кул, сламнати шешир.
А поменути сламнати шешир значи поменути мог оца.
Мој отац је био нормалан студент педесетих година прошлог века. Након што је изашао из школе, попео се на платформу од три стопе и кредом исписао своју младост.
Међутим, у тим посебним годинама, мом оцу је ускраћено право да се попне на подијум. Тако је ставио свој стари сламнати шешир и отишао у поља свог родног града да вредно ради.
У то време, моја мајка је била забринута да мој отац неће успети. Његов отац се увек осмехивао и дрмао сламнатим шеширом у руци: „Моји преци су носили сламнати шешир, сада и ја носим сламнати шешир, у животу нема тешког. Осим тога, сигуран сам да ће све бити у реду.”
Наравно, није прошло много времена пре него што је мој отац поново заузео свету платформу. Од тада је на часу мог оца увек била тема о сламнатим шеширима.
Сада, после пензионисања, мој отац носи сламнати шешир сваки пут када изађе. По повратку кући, увек отресе прашину са свог сламнате капе пре него што га окачи на зид.
Време поста: 15.09.2022
